(Team work)
On je dao pare, iznio roštilj, zapalio ono što je već bilo spremno unutra i sjeo.
Ona je juče otišla u Čaršiju, kupila meso i sve što treba. Jutros je pripremila meso i stala za roštilj da ga ispeće.
Gosti su došli, na njihovu žalost, navrijeme.
Ja sam juče očistila kuću i napravila kolač. Danas sam pripremila ražnjiće od povrća, i sve ostalo što treba.
Nakon sata se je Gost broj 1 angažovao i zapalio ponovo vatru i stavio ugalj jer se naraFski do tad prva tura ugasila. Nije ni navik'o da bez njega nešto prođe.
Gošća broj 1 je bila nagodna i očigledno nije bila gladna, te je (o)držala dobro raspoloženje.
On je jeo ispečene ćevape i stavio na znanje njoj da joj se prva tura ohladila. Na što je Ona samo upitala: MENI?
Nakon vjerovatno više od 2 sata oko roštilja smo zajedničkim snagama napali pola hladno pola toplo meso. Vruća je mušterija kažu.
Povrće je bilo fin ukras na tanjiru.
Lubenica, kafa, kolači, razgovor i smijeh su se fino slegli do kraja druženja.
Čišćenje poslije i ribanje roštilja su prepustili meni nekako jednoglasno i bezglasno.
On je na kraju zaključio da je sve u timskom radu.
Misao koja jedva gleda u 9 sati, ali zato sluša ovaj glasni topli vjetar:
U šta stane jedan život, kao u jedan dan..
Eh! :))