Blog before time

Dobrodošli u moje vrijeme

02.12.2017.

Subota sa puno prevrata

Obradovalo me bijelo jutro i pahulje.
Do podne sam znala da nisam tako slikovito trebala planirati jer mi je uporedo na lijevo uho keslalo se: No way, Jose! Otprilike da bi se čudilo mojoj ljutni jer ljudi mogu da urade nešto ono ni u džep ni iz džepa, ali ne žele. Samo par tenutaka kasnije. A ja sebičnija od njih. Princip zašivenog džepa. Ponekad čak i fino izgleda, ali nikakve funkcije.
Sve dok ti tvrde da nisi (o)p(o)stala sebičnija već iskrenija prema sebi, ti si daj za pravo da ih izgrudvaš glupostima. To što je neko stariji, ne znači da je precizniji sa grudvama.
Poslije podne sam već pokušavala da se sjetim o svim velikim mislima koje su me mučile zadnjih par dana. Mogla sam izvući asove iz rukava, velikog bijelog zeca iz šešira kao i najduži čvor uvezanih marama iz ušiju, ali nijednu veliku misao.
Pa nije moj dan.
I onda dobijem veliki tanjir čupavaca i smažem naočigled sviju skoro sve. Brzopotezno.
Sada grizem savjest ovaj jabuku uz mandarine i grožđe.
Šećeri svih vrsta, ujedinite se!
Jeste jeste, zima se raspričala.
Ma ne, nije dosadna.

Misao koja bi(će) se ugnjezdila(ti) eto baš tu ispod lijeve miške i smijala(ti) svim svojim glupavim bićem:
Miles Davis

21.11.2017.

Snaga volje

(Ilitiga kad odeš zubaru pa još prije izađeš. Ilitiga dok mjerkaš tanjir sa taze pristiglim kolačima koje moljakaš čitav dan, i koji samo tako mirišu.)

Kada dobiješ zdjelu ispećenih košpica sa onim grudvicama soli nataloženi, obavezno se lati se iste. Sve misleći u sebi samo malo ću, i da bi to opravdala sebi uzimaj šaku po šaku. Uz onu narodnu e ova mi je zadnja. Kada ugledaš polovinu zdjele, samo nastavi jer ima još. Pred samo dno se fino ohrabri jer ima još tako malo. I kad ugledaš praznu zdjelu, uopće se ne pitaj što ti je sve trebalo tražeći besmisao i ignorišući presoljeni jezik sa većim solnim kraterima. Eto tačno ne znam jesu li mi ljudi koji mi donesu zdjelu najljući neprijatelji ili najdraži prijatelji. Ko bi rekao da ovo uopće nije uzaludna rabota?!

Kompleksaška misao(iliti krenulo me sa zagradama dok gledam kako mi vise rukavice size large još nerazjašnjenih pojedinosti kako su završile u mojoj ladici, ipak nisam osrednja):
" People are strange.."


Stariji postovi

Blog before time
<< 12/2017 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31


Mesožderi i zalutala žrtva

Na meniju
Stvaran svet

Bistar dan kao planinska reka
Kao pušten sa lanca, kao lakši od vode
Pružam ruke, dodirujem stvari,
To je poseban obred i postajem siguran da

To je stvaran svet oko mene
To je stvaran svet oko mene
To je stvaran svet oko mene

Samo čekam da prođe, samo čekam da prođe

Potpuno svestan da prolazi vreme
Kao padanje peska, kao mreškanje vode,
Zatvaram oči, gledam unutra
Moje sumnje su glupe i postajem siguran da

To je stvaran svet u meni
To je stvaran svet u meni
To je stvaran svet u meni

Samo čekam da prođe, samo čekam da prođe

Gurni me blago da se vratim u stanje
Koje podstiče krv da se popne u obraz
I sjuri u glavu, kao metak u čelo,
Jer ishod je isti, i postajem siguran da

To je stvaran svet oko mene
To je stvaran svet oko mene
To je stvaran svet oko mene

Samo čekam da prođe, samo čekam da prođe
Samo čekam. Da prođe

EkV

Svaštojedi

Biljojedi
47185

Powered by Blogger.ba